U nekim srpskim krajevima smatra se da je ovaj dan pogodan za svadbe, jer Sveti Prokopije pohodi i blagosilja mladence. Sutra je toliko veliki svetac da ga poštuju i muslimani.
Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju svetog Prokopija, jednog od ognjenih svetaca. Njegov dan se svetkuje kao jedan od 18 zaprešnih dana u godini kada se odlažu svi teži i važniji poslovi, piše Stil.
U nekim srpskim krajevima smatra se da je ovaj dan pogodan za svadbe, jer sv. Prokopije pohodi i blagosilja mladence. Na taj dan se izbegava kopanje, čak i sahranjivanje. Takođe se na ovaj dan nije kupalo.
U starini su Srbi rudari smatrali ovog svetitelja svojim patronom. Smatra se i zaštitnikom djece. Slavili su ga kamenoresci i bunardžije.
Kamenoresci i rudari praznovali su ovaj dan kao slavu svojih zanata. Izbegavaju se svađe i psovanje. Veliki svetac iz starog Zaveta, na spomen kada su nekad mnoga djeca umirala. Praznuju ga i muslimani.
U pojedinim dijelovima Srbije i Republike Srpske današnji dan se posebno praznuje radi zdravlja djece, dok se u nekim danas zabranjuje kupanje. Prokopije je krsno ime pojedinih rodova, a u nekim naseljima je zavjetni dan.
Današnjeg dana, 303. godine, mučenički je postradao veliki Hristov sljedbenik, koga srpski narod posebno slavi. Sv. Prokopije potiče iz Jerusalima. Ime mu je bilo Neanije. Prihvatio se vojničke službe za vladavine cara Dioklecijana. U vrijeme jednog pohoda Hristos mu se čudesno javio, ukazavši mu na veliki svijetli krst na nebu. On se krstio i dobio ime Prokopije.
Javno je ispovedio svoju veru, znajući da će biti pogubljen.
U Nišu je u prednemanjićko doba postojao manastir sv. Prokopija, u kom se čuvala ruka svetitelja. Svetinja je kasnije, kad su Turci zauzeli Niš, prenijeta u Prokuplje, koje je i dobilo ime po ovom mučeniku. Sudbina moštiju nije poznata od 18. veka.
