Naučnici koji proučavaju Istočnoantarktički ledeni pokrivač ostali su bez riječi nakon što su pomoću satelitskih snimaka otkrili ni manje ni više nego drevni pejzaž u obliku rijeke, star 34 miliona godina! Ova izvanredna prirodna „vremenska kapsula“ bila je skrivena ispod više od kilometra i po leda, piše The Brighter Side of News.
„Kao da smo otvorili vremensku kapsulu“, rekao je Stjuart Džejmison sa Univerziteta u Daremu, glavni autor studije.
Ovaj očuvani pejzaž datira iz vremena pre nego što se formirao antarktički ledeni pokrivač i prostire se na skoro 10 miliona kvadratnih kilometara. Naučnici su ga otkrili koristeći RADARSAT, kanadski satelitski sistem koji može da „vidi“ kroz debeli led.
Zašto je ovo otkriće toliko važno?
Jer nam ovaj drevni pejzaž može pomoći da bolje razumemo kako se ledeni pokrivači ponašaju tokom perioda smrzavanja i otapanja. A to je ključno za predviđanje kako će se antarktički ledeni pokrivač ponašati u budućnosti, posebno u uslovima globalnog zagrijavanja.
Za razliku od Arktika, gdje led pluta po vodi, antarktički ledeni pokrivači se nalaze na kopnu. Kada se otopi, nivo mora raste.
Prema Institutu za geofiziku Univerziteta u Teksasu, samo basen u kome je otkriven ovaj drevni pejzaž sadrži dovoljno leda da izazove porast nivoa mora za čak 7,5 metara.
Ironično, površina ispod tog leda nam je manje poznata nego površina Marsa.
„To je ozbiljan problem jer upravo taj pejzaž ispod leda određuje kako će se led ponašati, da li će kliziti, topiti se ili ostati stabilan“, objasnio je Džejmison za UTIG (Institut za geofiziku Univerziteta u Teksasu).
Naučnici se nadaju da će ovo otkriće otvoriti vrata sličnim nalazima i na drugim mjestima na kontinentu.
„Ova očuvana dolina u središtu bazena je prava enigma“, rekao je Dankan Jang, istraživač u UTIG-u. „Pokušavamo da shvatimo zašto je očuvana i da li možemo da iskoristimo ovo znanje da pronađemo još takvih skrivenih predjela.“
Zašto bi nas sve ovo trebalo zanimati?
Zato što antarktički i grenlandski ledeni pokrivači zajedno sadrže dvije trećine sve slatke vode na Zemlji i tope se neverovatnom brzinom. Prema NASA-i, antarktički ledeni pokrivač gubi čak 150 milijardi tona leda godišnje, piše The Cool Down.
I dok je važno proučavati efekte klimatskih promena, još je važnije sprečiti ih uopšte. Kako? Svaka osoba može doprineti: instaliranjem solarnih panela, vožnjom električnog automobila ili čak sadnjom sopstvene bašte.
